Pekar, lekar, apotekar... STOLAR I TAPETAR,

mogao sam biti ja...

(U poseti školama u Austriji i Nemačkoj)

Grupa profesora naše škole sa direktorkom, prof. mr Zoricom Đoković, posetila je početkom novembra dve srodne škole u Austriji i Nemačkoj. Ova poseta, koja je ostvarena zahvaljujući Programu reforme srednjeg stručnog orazovanja, bila je prilika da se upoznamo sa načinom rada profesora u ovim zemljama (našim inostranim kolegama) kao i da se uspostave partnerski odnosi sa školama u Firstenfeldu (Austrija) i Minhenu (Nemačka).

U Firstenfeldu, gradiću udaljenom od Graca nekih 45 km, živi desetak hiljada stanovnika. Škola Landesberufsschule osnovana je 1970. godine, i u njoj se obrazuju budući stolari, tapetari-dekorateri i zanatlije koje izrađuju ortopedska pomagala. Sistem obrazovanja u Austriji je drugačiji od našeg, pa se školovanje jednog srednjoškolca u Firstenfeldu značajno razlikuje od školovanja njegovog vršnjaka koji pohađa našu školu.

Kada završe četvrti razred osnovne škole, pred devojčicama i dečacima u Austriji je prva velika odluka – da li školovanje nastaviti po programu koji im sutra, kada stasaju za srednju školu, omogućava da se upišu u neku gimnaziju (za šta su, pored želje, potrebne i visoke ocene!), ili po programu koji će ih u budućnosti odvesti u neku stručnu školu. Učenici čiji je uspeh prosečan nemaju ovakve dileme – oni će moći da upišu isključivo zanatsku školu! U devetom razredu osnovne, koji je praktično i pripremni za stručne škole, učenici obilaze preduzeća koja traže nove radnike. Kada jedan petnaestogogišnji Austrijanac sklopi ugovor sa preduzećem koje ima potrebu da zaposli i školuje budućeg stolara ili tapetara (sklapanje ugovora je neophodno da bi mogli da upišete školu), počinje njegovo trogodišnje školovanje.

Treba reći da je zbog razvijene drvne industrije i nedostatka radne snage u Austriji lako sklopiti takav ugovor i da se firme, čak, međusobno utrkuju u ponudi povoljnijih uslova učenicima. Preduzeće u kojem učenik radi i uči zanat, uz osmočasovno radno vreme i mesečnu novčanu nadoknadu koja je značajno manja od one koju imaju radnici čije je školovanje završeno, učenika upućuje u Landesberufsschule, školu u Firstenfeldu, da za devet nedelja, koliko provodi u školi, odsluša teorijsku nastavu (u kojoj je i 11 časova praktične nastave nedeljno) i da, ako su mu ocene pozitivne, završi prvi razred. Ispada, tako, da jednu godinu školovanja za stolara ili tapetara-dekoratera u Austriji čini: 9 nedelja učenja u školi, 6 nedelja raspusta i 37 nedelja (sa 8 sati dnevno) rada u preduzeću! I tako tri godine. 

Nastava u Landesberufsschule počinje u 7.05 i završava se u 16.05 sati. Broj časova u jednom nastavnom danu je najčešće 9, sa izbornim predmetima i 11. Nastavna nedelja, ipak,  ne može imati više od 43 časa – teorijska nastava obuhvata 32 časa (opšteobrazovni predmeti 13), a ostali časovi (11) su praktična nastava. Ponedeljkom i utorkom časovi traju 50 minuta, ostalim danima 45 minuta; pauze posle časova su 5 minuta, posle trećeg časa 15, a posle šestog časa, kada učenici odlaze na ručak, 1 sat. Za vreme devetonedeljnog školovanja u Landesberufsschule učenici borave u internatu u kojem, posle nastave, o njima brinu vaspitači. Materijalni uslovi u internatu su izvrsni: učeničke sobe su prostrane, opremljene tehničkim uređajima (kompjuter, televizor) i vrlo lepo uređene. Internat ima i nekoliko prostorija za rekreaciju u kojima učenici mogu da igraju stoni tenis, bilijar ili stoni fudbal. Vreme za rekreaciju učenici dogovaraju  sa dežurnim vaspitačem i ono je, naravno, ograničeno. Škola ima i vrlo lep košarkaški teren i teren za igranje odbojke u pesku. Boravak u internatu se odvija po strogom kućnom redu a za izlazak u grad (pored novca) potrebne su i pozitivne ocene!

Školske radionice, stolarske i tapetarske, veličinom radnog prostora i svojom opremom, ne zaostaju za pravim fabrikama. Imaju 7 (!) stolarskih radionica (5 ručnih i 2 mašinske), nove radne stolove sa velikim izborom alata (stolarski čekići, turpije, stege, itd.), i, u mašinskom delu, sve potrebne mašine. Tapetarska radionica ima prostoriju za grube tapetarske radove, prostoriju za krojenje i šivenje, prostoriju za dekorisanje, računarski kabinet  i ''boksove'' za izlaganje gotovih proizvoda.   

U posebnoj zgradi nalazi se tzv. Kompetenz Centrum u kojem se učenici obučavaju za rad na CNC (Computer Numeric Control) mašini. Za ovu obuku, koja se vrši posle završenog trećeg razreda, biraju se učenici koji su u trogodišnjem školovanju postigli najbolji uspeh.

U toku školske godine, kroz više devetonedeljnih ciklusa, školu u Firstenfeldu godišnje pohađa oko 800 učenika.

Uzvratna poseta naših kolega iz Austrije uslediće krajem školske godine, u julu,  tako da ćemo biti u prilici da im svojom gostoprimljivošću, pošto su nam materijalni uslovi u školi daleko skromniji, zahvalimo na svemu onom što su nam pokazali u Firstenfeldu.

MINHEN

Berufsschule für Holztechnik und Inenausbau je pun naziv škole u Minhenu koja je 2005. godine proslavila jedan vek postojanja. Škola je u više navrata menjala adresu i školsku zgradu a danas se nalazi kraj reke Izar, nedaleko od samog centra Minhena. Škola ima oko 1000 đaka i pripada grupi komunalnih škola (u Nemačkoj postoje još i državne škole), kojih u celoj Bavarskoj ima svega 5. U takvim (komunalnim) školama uče se određeni zanati koji su neophodni za život jedne regije ili grada. Zbog toga je ova škola pod patronatom samog grada Minhena.

U Nemačkoj je školski sistem drugačiji od austrijskog, tako da nemački srednjoškolac zanat završava po dualnom sistemu  –  2 nedelje ide u školu a 4 nedelje na praksu.  Da bi mogli da upišete jednu zanatsku školu u Nemačkoj, kao i u Austriji, morate da imate ugovor sa firmom u kojoj, zapravo, radite i u kojoj za svoj rad dobijate određenu materijalnu nadoknadu. Školovanje stolara i tapetara traje tri godine. U toku nastavne nedelje učenici imaju 39 časova, nešto manje od austrijskih vršnjaka, a nastava im počinje u 8.15 i traje do 17.00 sati. (Nastava se, kao i u Austriji, odvija u jednoj smeni.) U školi postoji đačka kuhinja koja je daleko skromnija od one u internatu u Firstenfeldu.

 U školi je zabranjena upotreba mobilnih telefona, MP3 i CD player-a i sličnih uređaja. Potpuno je zabranjeno pušenje u prostorijama škole i u školskom dvorištu, kako učenicima tako i nastavnicima. Starosna granica učenika u školi ne postoji, tako da u istom odeljenju imate i jednog petnaestogodišnjaka, ali i mladića od 28 godina.

Iako je minhenska škola skromnije uređena i opremljena od škole u Firstenfeldu, ona je po uslovima i mogućnostima koje pruža učenicima i nastavnom kadru, daleko ispred naše škole. To je jedna urbana škola, sa učenicima iz gradskog miljea, u kojoj ne postoji ona raskoš i bogatstvo austrijske zanatske škole internatskog tipa. Minhenska škola, u materijalnom smislu, ima sve što je potrebno za nastavu na vrlo visokom nivou (njena CNC mašina ne zaostaje za onom u Firstenfeldu), ali je, ipak, jedan korak iza onog ''stolarsko-tapetarskog glamura'' austrijske škole.

profesor Miroslav Marković